UMRLA UDOVICA NAŠEG AMBASADORA KOG SU UŠTAŠE UBILE U ŠVEDSKOJ: Brana Rolović preminula u 100. godini, do kraja tražila istinu o DEPEŠI 154
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Branislava Rolović, udovica narodnog heroja Vladimira Rolovića, preminula je u Beogradu u 100. godini života, a porodica je saopštila da će sahrana biti u utorak na Novom groblju
- Vladimir Rolović je 1971. ubijen u Stokholmu u napadu hrvatskih ekstremista, iako je ranije odbijao policijsku zaštitu i upozorenja o opasnosti
Branislava Rolović, udovica narodnog heroja Vladimira Rolovića, preminula je u Beogradu u 100. godini života. Vest o njenoj smrti saopštili su članovi porodice, koji su se od nje oprostili emotivnom porukom.
- Sa velikom tugom obaveštavamo porodicu i prijatelje da nas je u stotoj godini života napustila naša voljena mama, nana i prabaka Branislava Brana Rolović. Bila je naš oslonac, naša toplina i tiha snaga. Svojom ljubavlju, nežnošću i dobrotom povezivala je našu porodicu kroz generacije i ostavila nam uspomene koje ćemo s ljubavlju čuvati. Neka te anđeli prate na tvom putu. Sahrana će se obaviti u utorak na Novom groblju - saopštili su Žana i Predrag Rolović.
Branislava je bila supruga Vladimira Rolovića, učesnika Narodnooslobodilačke borbe, ambasadora i narodnog heroja Jugoslavije.
Vladimir Rolović je 7. aprila 1971. godine, dok je obavljao dužnost ambasadora Jugoslavije u Stokholmu, smrtno ranjen u napadu grupe hrvatskih ekstremista predvođene Mirom Barešićem. Preminuo je osam dana kasnije, 15. aprila, u bolnici u Stokholmu.
Napad u ambasadi
Direktni izvršioci atentata bili su Miro Barešić i Anđelko Brajković. Oni su ambasadora najpre ranili hicima u stomak, zatim ga vezali za stolicu, mučili i pucali mu dva puta u glavu. Teško ranjen, Rolović je prebačen u bolnicu, gde je preminuo osam dana kasnije.
Atentatu su prethodili incidenti koje je hrvatska ekstremistička emigracija izvodila u Švedskoj. Dva meseca ranije, grupa emigranata zauzela je jugoslovenski konzulat u Geteborgu i držala zaposlene kao taoce, zahtevajući od jugoslovenskih vlasti oslobađanje nekoliko osuđenih Hrvata. Njihovim zahtevima nije udovoljeno, a članovi grupe predali su se policiji.
Švedska policija ponudila je Roloviću danonoćnu zaštitu, ali je on to odbijao, smatrajući da je važnije sprečiti delovanje ekstremističkih grupa nego obezbeđivati jugoslovenske diplomate i radnike.
- Ma idi boga ti, ne potcenjujem opasnost, ali najvažnije je da dokažemo Šveđanima da smo im zaista prijatelji dok teroristi žele da im podriju zemlju. Ovde sam da razvijem prijateljske odnose sa Švedskom, ali isto tako moj je glavni zadatak da pomažem i brinem za hiljade naših ljudi koji su tako daleko od zemlje - govorio je Rolović.
Samo deset dana pre atentata policija ga je upozorila da ekstremisti planiraju njegovo ubistvo. Uprkos tome, insistirao je da poseti fabriku "Volvo" u Geteborgu, kako bi razgovarao sa jugoslovenskim radnicima.
- Želim da sretnem naše ljude, da čujem njihove probleme, šta ih tišti - rekao je tada Rolović.
Prema svedočenju njegovog brata Đorđa, porodica ga je upozoravala da se čuva, ali je ambasador odgovarao da se ne plaši i da će svoju dužnost obavljati do kraja, čak i po cenu života.
Misterija depeše 154
Za ubistvo su 10. septembra 1971. godine u Švedskoj osuđeni Barešić i Brajković, kao i njihovi pomagači Ante Stojanov i Lemo Mariner. Ipak, pitanje šire pozadine atentata i eventualnih nalogodavaca ostalo je predmet rasprava.
Posebnu misteriju predstavlja depeša 154, za koju su supruga Branislava i sin Predrag Rolović verovali da bi mogla da rasvetli okolnosti ubistva. Prema tvrdnjama porodice, ambasador je u depešama koje je slao u Beograd upozoravao na delovanje ustaške emigracije u Švedskoj i njene navodne veze sa Maticom hrvatskom i tadašnjim hrvatskim političkim rukovodstvom.
Rolović je depeše slao od januara 1971. godine. U dve, poslate 25. i 26. marta, navodno je ukazivao na Branka Salaja, osnivača Društva prijatelja Matice hrvatske u Stokholmu, kao jednu od veza sa ustaškom emigracijom.
Njegova porodica godinama je pokušavala da dođe do dokumentacije. Vladimirov brat Đorđe je još 8. septembra 1971. godine tražio od jugoslovenske vlade da pokrene istragu i objavi depeše, ali odgovor nije dobio. Dokument pod brojem 154, za koji su Rolovići polagali nadu da će pomoći u rasvetljavanju slučaja, nije pronađen u arhivi Ministarstva inostranih poslova.
Dodatna pitanja otvorila su svedočenja zaposlenih u ambasadi, prema kojima su napadači insistirali da Rolović otvori kasu i preda im "listu sa imenima". Pojavile su se pretpostavke da su tražili dokumentaciju o osobama koje su održavale kontakte sa ekstremističkim organizacijama, ali ta pozadina nije do kraja razjašnjena.
Vladimir Rolović posthumno je odlikovan Ordenom narodnog heroja 9. aprila 1971. godine, dva dana nakon atentata. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u Beograd i 17. aprila sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, uz najviše državne počasti.
O ubistvu Vladimira Rolovića 1990. godine snimljen je dokumentarni film "Ambasador je ubijen u Stokholmu", u produkciji Centar filma.